Тексты песен   >   B > Beogradski sindikat - 2010 > Osveta

Beogradski sindikat - 2010 - Osveta - текст песни, слова, перевод, видео

Исполнитель: Beogradski sindikat - 2010

Название песни: Osveta

Дата добавления: 13.12.2022 | 08:54:05

Просмотров: 1

0 - текст верный

0 - текст неверный

Ознакомьтесь с текстом песни Beogradski sindikat - 2010 - Osveta

Ово је веома стара прича. У то доба риме беху сасвим другачије од оних што постоје данас.
Это очень старая история. В то время рифмы полностью отличались от того, что есть сегодня.
Слике раја, а у ствари слике краја.
Фотографии рая, и на самом деле конец конца.
Росом умивен, обасјан сунцем што се рађа,
Розу вымыл, освещенный солнцем, которое родилось,
песма слапова што са камењем се свађа,
Песня водопадов с камнями
и прија ми ветар што се пробија кроз честар,
И я люблю ветер за прорыв через Честер,
собом понео је мисли да данима сам везан.
Он принял меня в голову, что я был связан дни.
Да ово није сунце зоре ране, већ је моје патње пламен,
Что это не рана солнца, но мои страдания пламени,
слапови су корбач, разапет на точак,
Водопады - это Рорбах, распятие колеса,
тело ми је камен, роса крв из ране,
Мое тело камень, кровь Розы из раны,
и земља би се опила муком моје браће.
И страна будет пьяна муками моих братьев.
У животу исход често зависи од једне одлуке, једне битке, једног вође.
В жизни результат часто зависит от одного решения, одного битвы, одного лидера.
Цео живот за један дан, за починак не знам,
Жизнь за один день, я не знаю о отдыхе,
незадрживо сутра, ја неминовно смртан.
Улучшите что -то, я неизбежно смертный.
Савладив тренутак, страх у мени спутан,
Спасение момента, страх во мне сдержан,
мој познаник стари већ небројено пута.
Мое знакомство уже бесчисленное количество раз.
Не одлази к'о увек већ шатором лута,
Не уходи, как всегда палатка блуждания,
снагу ноћас скупљам иако осећај је слутња.
Я собираю силу сегодня вечером, хотя чувство - это правда.
Сутра, све очи биће упрте у мене,
Завтра все глаза будут на меня,
јер први напад биће како ја кренем.
Потому что первая атака будет так, как я пойду.
А све после тога памтиће време,
И после этого время вспоминает,
а да ли ће памтити и моје поколење?
И запомню свое поколение?
Док мислима лутам по кампу посматрам лампу што гори,
Пока я бродил в лагерь, наблюдая за лампой хуже,
и питам се да л' ратнике моје иста мисао мори,
И мне интересно, что воины моей мысли, Мори,
јер потребан је сваки пуним срцем да се бори,
Потому что каждое полное сердце необходимо для борьбы,
да верује у себе и у оног што их створи,
верить в себя и в то, что их создает,
колико ја верујем у њих и колико их волим,
Насколько я верю в них и как сильно я их люблю,
и моја десна рука што их са мном увек води...
И моя правая рука, которая всегда ведет их со мной ...
У соби сенке,
В теневой комнате,
Стража!
Сторожить!
Препад, стисак снажан, првог рушим, другог бацам, омча око врата.
Фуп, сцепление, сильная, во -первых, я толкаю, я бросаю петлю вокруг шеи.
Сапет сав сам, сад сам остајем без даха,
Сэм Сэм, теперь у меня нет дыхания,
остајем без снаге, свладан на колена падам.
Я вне власти, ошеломлен на коленях.
Задњим трзајем оружје на поду хватам за балчак.
Последнее подергивание оружия на полу я поймаю для Балчака.
Нападача ногом пригњечена шака,
Атакующий с ногой раздавленным кулаком,
на оштрици мача убице животињска гримаса,
На лезвии убийцы убийцы животных гримаса,
мог команданта, мог из борбе брата,
мой командир, борьба моего брата,
вође моје гарде, а сада мог џелата!
Мои охранные лидеры, а теперь мой палач!
Након што је мучки ухваћен и бачен на губилиште, у тренуцима пред смрт, нашем јунаку пред очима пролазе слике живота.
После того, как крутящий момент был пойман и брошен в мастич, за несколько мгновений до смерти, картинки жизни проходят перед глазами.
Мајчин поглед и осмех, очев узвик за подстрек,
Глаз и улыбка матери, крик отца о поддержке,
са много воље, тешко у вежби, недорастао за копље.
С большим количеством воли, жестких упражнений, неожиданно для копья.
Са монасима учим прва слова,
С монахами я изучаю первые буквы,
због казне сузе уздржавам од бола.
Из -за штрафа за слезы я воздерживаюсь от боли.
Прва борба, мирис крви другова из строја.
Первый бой, запах крови товарищей с машины.
Мирис њене косе, пољубац у сенци топола.
Запах ее волос, поцелуй в тени тополя.
Лепа као анђео пење се на олтар,
Красиво, как ангел поднимается на алтарь,
сватови у радости, ја срећан што је моја.
Свадьба в радости, я счастлив быть своим.
Отац у мукама ми умире на рукама.
Отец в беде умирает на моих руках.
Прослављам у сузама пропаст мојих душмана,
Я праздную в слезах крах моих душ,
Раме уз раме, ја и вођа моје гарде,
Плечо с плечом, я и лидер моей охраны,
непажњом усред обруча, одлучно спашавамо главе.Рођење свога сина вином поздрављам до зоре.
В небрежности в середине обруча мы решительно разрешаем головы. Я приветствую сына вином Зоре.
Дивљи вепар у трку једним замахом оборен.
Дикий кабан в гонке с одним качанием вниз.
Круна сјајна у рукама патријарха,
Корона блестят в руках Патриарха,
стегови на ветру, народ поздравља краља.
Станции на ветру люди приветствуют короля.
Осећања све су даља,
Чувства все дальше,
само туга, остаје да прати ме свуда до краја пута.
Просто грустно, это остается для меня везде до конца дороги.
За прелаз преко реке фалиће ми дукат,
Чтобы пересечь реку, я буду скучать по Дукату,
и за починак није спремна кућа,
и для отдыха не готов домой,
зато настављам да лутам.
Вот почему я продолжаю блуждать.
Вечно заробљена, душа нашег јунака остаје да прогања издајника.
Вечно пойманная в ловушку, душа нашего героя остается убедить предателя.
Своје тело са висине гледам бесан,
Мое тело с высоты смотрит в ярости,
вране што ми кидају ране терам,
Вороны, чтобы разорвать мой ранний Терам,
ал' да их склоним не успевам.
Ал 'я не заставляю их толкнуть.
За одмор више не знам, бесан,
Я больше не знаю, в ярости,
неминовне судбине свестан, спокоја жељан, треба ми мир.
Неизбежные судьбы Сознательно, безмятежно, мне нужен мир.
Подиг'о сам духове из лешева другова,
Я поднял духи из трупов товарищей,
а бирао сам најгоре, жедне воде освете,
И я выбрал худшую, жаждущую водяной мести,
проклете на лутање док усуд свој не остваре,
Черт, блуждание, пока обязанности не сбудутся,
ја и моје утваре твоје походимо кошмаре.
Я и мои призраки похожи на походы на кошмар.
Некад знам и да кренем сам да те прогањам,
Я иногда знаю и ходить один, чтобы преследовать тебя,
к'о змај мењам обличја, иза тебе сам.
K'o Dragon Я меняю свою форму, позади вас.
Мој дах ти леди крв у жилама,
Мое дыхание, дама, кровь в жилах,
брине те судбина твојих синова,
беспокоится о том, что судьба ваших сыновей,
бежиш од крвавих призора.
Вы убегаете от кровавых сцен.
И смех одјекује к'о грех између дворских зидова,
И смех эхо, как грех между придворными стенами,
док од крикова да побегнеш не можеш,
Пока крики побега вы не можете,
стојиш прикован.
Вы стоят приколоть.
К'о у темељ зазидан, к'о жив закопан,
Что касается обвекового фундамента, так и в прямом эфире, похороненном,
губиш дах, док нокте ломиш гребући свој саркофаг.
Вы теряете дыхание, в то время как ваши ногти ломают ваш саркофаг.
Пуштам те да побегнеш, само оставим ти ожиљак,
Я позволю тебе сбежать, просто оставь тебе шрам,
да те подсети на састанак сутра пред починак.
Чтобы напомнить вам о встрече завтра перед отдыхом.
Јер твоји страхови моји су мачеви,
Потому что твои страхи, мои мечи,
ни најјачи оклоп не може да заштити од савести.
Ни самая сильная броня не может защитить от совести.
Јутра дочекуј на кули будан,
Добро пожаловать в башню, бодрствование,
ал' буди свестан да кад тад пашћеш у сан,
Все знай, что когда ты тогда поспаешь, тогда,
да те опет дочекам.
Чтобы встретиться с вами снова.
Слушали сте вокално-инструментално дело „Освета“, групе Београдски синдикат.
Вы слушали вокалу-инструментальную работу «Месть», группируют союз Белграда.
Смотрите так же

Beogradski sindikat - 2010 - Jos Ovu Noc

Beogradski sindikat - 2010 - Gala-Socijala

Beogradski sindikat - 2010 - Tu Sam Ja

Все тексты Beogradski sindikat - 2010 >>>