Белградский Синдикат - Olovni vojnici - текст песни, слова, перевод, видео
Ознакомьтесь с текстом песни Белградский Синдикат - Olovni vojnici
Говор браниоцима Београда мајора Драгутина Гавриловића:
Речь для защитников Белграда Майор Драгутин Гаврилович:
Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.
Прямо через три часа враг должен сломаться с вашим сильным порывом, взорвать ваши бомбы и штыки. Креба Белграда, наш капитал, должна быть яркой.
Војници! Јунаци!
Солдаты! Герои!
Врховна Команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви немате више да бринете за ваше животе, који више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!
Высшее командование стерла нашу пик из ее многочисленной ситуации, наш Puk был принесен в жертву за честь Отечества и Белграда. Вы больше не беспокоитесь о своей жизни, которой больше не существует. Так что вперед в славе! Для короля и страны! Долго живой король! Давно живой Белград!
Не знам где сам, лежим у глувој мрачној соби,
Я не знаю, где я, я лежу в глухой темной комнате,
али знам да нисам мртав, јер сувише ме боли.
Но я знаю, что я не умер, потому что это слишком больно.
Као кртица у рупи се ослањам на додир,
Как родинка в дыре, я полагаюсь на прикосновение,
хладне чипке кревета, на болест смрди фротир.
Прохладные кружевные кровати, воняет в болезнь.
Цевчица из руке се завршава у боци,
Трубка от руки заканчивается в бутылке,
у паници схватам, завој прекрива ми очи.
В панике я понимаю, повязка покрывает мои глаза.
Скорела крв под газом несносно ме сврби,
Собранная кровь под Газой Undersonal Itch,
ваљда сам у болници, најгоре слутим.
Думаю, я в больнице, худшее в этом случае.
Дозивам у помоћ, надам се да ће ме чути,
Я призываю на помощь, надеюсь услышать,
ваздух напушта груди, ал' изостају звуци.
Воздух оставляет грудь, все отсутствуют.
Да схватим шта се догађа узалуд се мучим,
Чтобы выяснить, что происходит напрасно, я беспокоюсь,
у сећањима тражим делић слагалице кључни.Рефрен:
В воспоминаниях я ищу часть ключа головоломки. Refren:
Извучен нам је број, ми више нисмо битни,
Мы нарисованы, мы больше не важны,
јуришамо у бој само народ да преживи.
Мы бросаемся в Бож, только люди, чтобы выжить.
Сложили смо корак, усмерили мисли,
Мы договорились о шаге, направленные мысли,
потребан је сваки борац као бедем офанзиви.
Каждый боец нужен как наступательный наступление.
Предах од крви, тишина гробна,
Перерыв крови, молчание могила,
дужином хоризонта тежак барута облак,
Длина горизонта тяжелого облака пороха,
и километри жице, сат каже да је зора,
и километры провода, часы говорят, что рассвет,
живот тече негде, ја изгубио сам корак.
Жизнь где -то течет, я проиграл свой шаг.
Дуго падала је киша, у костима хладноћа,
Лонг упал под дождем, в костях холода,
каљава вода спира зидове рова.
Кальжава водные спиричики стены траншеи.
Нови запис у дневник и опет ме копка,
Новая запись в дневнике и снова пряжка,
да ли су то можда моја последња слова.
Это, может быть, мои последние буквы.
Прича једног вода, људи сваког соја,
История одной воды, люди каждой сои,
у униформе иста све их обукла је борба,
Форма то же самое было в бою,
кроз безумље фронта, један другом одан,
Через глупый фронт, друг друга, верно,
неодлучност једног за све би била кобна.
Нерешительность одного для всего будет смертельным.
Наредба иста сваког јутра се чека,
Команда ждет одного и того же каждое утро,
ослобађамо места којим не памтим имена.
Мы облегчаем места, где я не помню имена.
После погибељног јуриша до последњег метка,
После убийства Юриша до последней пули,
судбина је крвава на врху бајонета.
Судьба кровавая на вершине штыка.
Долазим себи, покрет истог часа,
Я прихожу к себе, движение того же часа,
гледам лица око себе, добро позната гримаса.
Я смотрю на лица вокруг вас, известную гримасу.
Оружје на готовс, на место дневник стављам,
Я готов, я положил оружие в дневник,
артиљеријска ватра, нашем јуришу је пратња.
Артиллерийский огонь, наши запуска эскорт.
Први корак кроз блато, под унакрсном ватром,
Первый шаг через грязь, под перекрестным огнем,
отежано дисање, под заштитном маском.
Затруднение дыхания, под защитной маской.
Освајање ничије земље, метар по метар,
Завоевание любой страны, метр на метр,
мирис барута и крви, који носи ветар.
Запах пороха и крови, который несет ветер.
Лешеви и рањеници, не чују се крици,
Трупы и раненые, не слышат,
к'о страшила масакрирани, грче се на жици.
По мере того, как пугало было убито, они судороги на проводе.
Топовско месо, оловни војници,
Пушечное мясо, ведущие солдаты,
ово поље је табла, ми фигуре у игри.
Это поле - доска, мы фигурируем в игре.
Немам времена да мислим док пролећу хици,
У меня нет времени думать во время выстрелов,
ни не види се положај до којег треба стићи.
Никто не видит позицию, чтобы достичь.
Док живота је у мени, руке нећу дићи,
Пока жизнь во мне, я не буду подниму рук,
за виши циљ, ми уопште нисмо битни.
Для более высокой цели мы совсем не важны.
Крвљу плаћамо цену слободе.
Мы платим цену свободы кровью.
Опрости нам Господе.
Прости нас, Господь.
Језа ми пролази кроз кичму од страха,
Джеза проходит через позвоночник страха,
скидам маску, успевам да дођем до даха.
Я снимаю маску, мне удается вздохнуть.
Пеку ме очи од крви што се слива,
Я отдаю глаза от крови, которая такая бассейн,
сви и даље јуре, није стала офанзива.
Все все еще преследуют, она не остановила оскорбление.
Устајем полако, нога ми се грчи,
Я медленно встаю, моя нога спазмов,
осећај се враћа и почињем да трчим.
Чувствует в ответ и начните бегать.
Зуји ми у ушима, ал' не видим шта се догађа,
Я гудел в ушах, но не понимаю, что происходит,
почињем да пуцам, не знам да ли погађам.
Я начинаю стрелять, я не знаю, если я думаю.
Пробили смо линију, непријатељ се повлачи,
Мы сломали линию, враг тянет,
улетели у ров, више него одлучни.
вылетел в траншею, более чем определено.
Да идемо до краја, дуго чекао се помак.
Давайте пойдем до конца, сдвиг ждала долгое время.
Очи у очи, бајонет у стомак.
Глаза в глаза, штык в животе.
Рефрен
Припев
Смотрите так же
Белградский Синдикат - Человек
Все тексты Белградский Синдикат >>>
Последние
Enrico Macias - La femme de mon ami
Jakob Longfield - When The Lights Fade Out
Популярные
Бауыржан Абилкасимов - Жылама кызым
Байконур - Скажи,ты любишь скорость
Барбарики - моя мама самая лучшая
Бандит - безумно,дико,нежно,тихо,люблю...
Случайные
Братья Грим - скоро Новый год, скоро Новая Другая Жизнь...
Вадим Курылёв - Последний Адам
Aqualung - Strange and Beautiful