Тексты песен   >   B > Belgrad Syndicat > Nema povlacenja, nema predaje

Belgrad Syndicat - Nema povlacenja, nema predaje - текст песни, слова, перевод, видео

Исполнитель: Belgrad Syndicat

Название песни: Nema povlacenja, nema predaje

Дата добавления: 24.04.2021 | 21:24:03

Просмотров: 77

0 - текст верный

0 - текст неверный

Ознакомьтесь с текстом песни Belgrad Syndicat - Nema povlacenja, nema predaje

Поздрављам живот, јер сам схватио суштину,
Я салютую жизнь, потому что я понял суть,
да нису битне ствари, већ шта остављаш за друге.
Если они не имели значения, но то, что вы уходите на других.
Да само здраве главе можеш остати још дуже,
Что только здоровые головы, которые вы можете остаться еще дольше,
искрен према себи, бесмртан заувек.
Честность себя, бессмертный навсегда.
Јер кад нико неће, роди се идеја –
Потому что, когда никто не будет, идея рождается -
од темеља све је труло, мора да се мења.
Фонд - это гнилое, оно должно быть изменено.
И то је моја жеља, да сва нова поколења,
И это мое желание, что все новые поколения,
плове правим путем, лакша за тону понижења.
Они плывут прямо, легче для тонны унижения.
Нисам Доситеј, ја трибун сам из гета,
Я не дозитей, я Трибрион из гетто,
нисам чит'о много, али јесам кол'ко треба.
Я не читал много, но я сделал кому вам нужно.
И сад неком смета што нисам прљав и бедан,
И теперь кто-то беспокоит, что я не грязный и несчастный,
умем ударце да вратим и додам им још један.
Я могу сбросить и добавить еще один.
Па назад на почетак, јер овде све је стало,
Так вернулся к началу, потому что здесь все заботится,
овде лажи су реалност, окружење срамно.
Здесь лежит реальность, окружающая среда позор.
Док не променимо свест, ја цимаћу се стално,
Пока мы не изменим сознание, я сделаю это все время,
нема предаје, повлачења, за мене то је страно.
Там нет сдача, вывода, это иностранные для меня.
И пре свега, после свега, једино што свима треба – БС, БС!
И прежде всего, ведь единственное, что всем нужно - BS, BS!
И пре свега, после свега, једино што треба то је – БС, БС!
И прежде всего, ведь единственное, что нужно - BS, BS!


Рефрен:
Припев:


Још увек сањам мрачне облаке да пролазе,
Я все еще мечтаю темные облака, чтобы пройти,
још увек мислим како једна реч промениће свет!
Я все еще думаю, что одно слово изменит мир!
И оног дана када мене више не буде,
И день я больше не там,
ни тада нема повлачења, нема предаје!
Тогда нет никакого отказа, нет сдачи!


Сутра на свет ако падне врео камен,
Завтра в мир, если падает горячий камень,
кад у пепео нас све буде млео пламен,
Когда все было добыть пламя в пепел,
тад ћу те питати шта ти значе паре,
Тогда я спрошу вас, что имели деньги,
титуле и зграде, све је то за џабе.
Названия и здания, это все для Джабе.
Нећеш стећи поштовање за кеш варајући гладне,
Вы не получите уважение к Cache Cheaning Heakry,
љубави има само онај ко је даје.
Любовь имеет только тот, кто это дает.
Све за родитеље, браћу, жену и другаре,
Все для родителей, братьев, жена и друзей,
соколе у јату, верне синдикалце.Што крче своје трасе кроз муње барикаде,
Сокола в стада, Верн синдикальс. Что сдвигают свои маршруты через молниеносные баррикады,
не пратећи људе него своје идеале.
Не сопровождайте людей, чем их идеалы.
Цео свет је на ивици, сви само себе пазе,
Весь мир на краю, все просто смотрят себя,
а ми пазимо и младе који пуне наше сале.
И мы наблюдаем, как молодые люди, полные наших залов.
Јер музика кад замре живот тече даље,
Потому что музыка, когда жизнь бежит дальше,
Београдски синдикат зато поруку им шаље,
Союз Белграда, потому что сообщение отправляется сообщение,
Напред пуна срца, бистрог ока, здраве главе!
Уголок полный сердец, чистый глаз, здоровая голова!
Нема предаје, повлачења, к'о хоће да га памте!
Нет капитуляции, вывода, как хочет вспомнить его!


Рефрен
хор


Још увек будан сањам,
Все еще не бодрствуют мечты,
још увек имам исте оне снове да једном биће боље.
У меня все еще есть те же мечты, чтобы быть лучше.
Још увек идем напред, право кроз ветар,
Я до сих пор идти вперед, прямо через ветер,
још увек колена у блату, спреман на један.
Все еще колени в грязи, готовы к одному.
Још увек је реч оштра као првог дана,
Это все еще острую слово, как первый день,
к'о катана извучена из корице - не треба оштрење.
K'o Katana вытащил из обложки - не потребность за точкой.
Још увек смо породица, пустили смо корење.
Мы все еще семья, мы позволяем корням.
Још увек смо на фронту, још увек одбијамо ордење.
Мы все еще на фронте, мы все еще отказываемся от работы.
Још увек вучемо потезе без обзира на последице,
Мы все еще тянули ходы независимо от последствий,
још увек верујемо да можемо да променимо свет.
Мы все еще верим, что можем изменить мир.
Још увек смо герила,
Мы все еще партизан,
још увек смо улична армија београдских чаршија.
Мы все еще уличная армия Белграда Базара.
Још увек држимо одступницу, држимо редове,
Мы все еще проводим ретриб, мы держим ряды,
још увек нема повлачења, нема предаје.
До сих пор нет никакого вывода, нет сдачи.
Још увек држе се фаланге, а и када нас не буде,
Все еще проводятся в олава, а когда это не так,
ни тада нема повлачења, нема предаје.
Там нет никаких снятий даже тогда, не сдача.
Још увек трајем, још увек се борим,
Я все еще продолжаюсь, я все еще сражаюсь,
и дајем од себе, к'о пре, и срце и душу и све што треба.
И я отдаю его от себя, как раньше, и сердце и душа и все, что вам нужно.
И даље сањам моје људе слободне к'о некад,
Я до сих пор мечтаю о своих людях свободно, как когда-нибудь,
не знам тачно како, али тачно знам да тако треба.
Я точно не знаю, как, но я точно знаю, что это должно.
Јер то је осећај: једноставан, икрен и чист,
Потому что это чувствует: простое, сжимающее и чистое,
он је потек'о из срца и увек врати се к'о бис.
Он оказался из сердца и всегда возвращался к бис.
И кад привид ме поведе да са пута грешком скренем,
И когда иллюзия отвезти меня, чтобы отказаться от дороги,
негде осећај се јави, јасан као дан ме прене.
Где-то происходят чувства, ясно, как день, когда я передаю меня.
Моја вера у дела је то што зовем Идеал,
Моя вера в работает то, что я называю идеальным,
ње сам свестан па је пратим, она чини да сам срећан,
Я знаю, что я следую, она делает я счастлив,
да сам посвећен, предан, све док се трудим да мењам,
Если бы я был посвящен, совершил, до тех пор, пока я пытаюсь изменить,
све празне, пролазне погледе. Зато остављамо поруке,
Все пусто, проходы. Вот почему мы оставляем сообщения,
да идеја ће опстати, пашће бетонски блокови,
что идея выживет, бетонные блоки падают,
и на ноге ће се подићи ослобођени робови.
И к ногам заберут свободные рабы.
Ми створићемо бољи свет, то је перспектива,
Мы создадим лучший мир, это перспектива,
ми смо нова офанзива, наша борба је жива и даље!
Мы являемся новым наступлением, наша борьба жива и дальше!
Опет неправедно оптужен дижем се на оружје,
Снова несправедливо обвиняемый, я поднимаюсь в оружие,
на лоше што хтедоше идеје да ми поруше.
к плохим вещам, чтобы дать идеи дать мне.
Јер с' њима смо већ дуго, много година у борби,
Потому что мы были в течение длительного времени с ними, много лет в бою,
по телу смо пуни рана, по лицу смо модри.
Мы полны ран на теле, мы синим в лицо.
Нема лажи и преваре. Ако станем и предам се,
Нет лжи и мошенничества. Если я остановлюсь и сдаюсь,
нек' ми живот сутра престане, нек' ме нема, нека нестанем.
Пусть моя жизнь остановится завтра, позвольте мне сейчас, позвольте мне исчезнуть.
Јер кад мене сви сад оставе, на мене кад забораве,
Потому что, когда все теперь оставляют меня, у меня, когда они забывают,
од синдикалне поставе још само папир остане,
Из профсоюза установка только бумага остается,
ја ћу да се постарам, кол'ко го да кошта ме,
Я позабочусь, Колько обошлось мне,
да напишем за клошаре, не дам више, доста је.
Позвольте мне написать для опасностей, я не даю больше, этого достаточно.
За неке нове мајсторе, да сутра се супротставе,
Для некоторых новых мастеров, чтобы противостоять завтра,
наше песме остављам, јер наше време прошло је.
Я оставляю наши песни, потому что наше время прошло.
Да на крају запевају кад коначно добро је,
Чтобы застревать в конце, когда он наконец хорошо,
и своје нове победе к'о ми некад прославе.
И ваши новые победы, как я раньше празднуем.
Јер једног дана када одем, једног дана када одем ја,
Потому что однажды я иду, однажды я иду,
сетите се моје бо
Помните мое Бо